Med, početak i poželite nam sreću…

Ovo je prvi tekst na novom blogu brenda Zlato u tegli. I nema veze sa mačićima i bacanjem u vodu. Med je u fokusu.

O pčelama je. O našim odlukama. O budućnosti, prošlosti i našim pogledima koji su brušeni u toku osam godina svakodnevnog življenja sa Zlatom u tegli.

Prvih hiljadu reči i med…

Prvi savet našeg mentora i kreatora sajta bio je – Budite originalni u hiljadu reči. Originalni kao med.

Možda deluje lako. Ali ne zna se šta je teže, da li pisati srcem i biti neponovljiv, jer je misao gonjena ljubavlju, neukrotiva i leti na sve strane, ili, tih hiljadu reči, zbog kvaliteta bloga… Kucam prvi blog na telefonu, prebacim u word da prebrojim reči, smejem se sebi,… 375. Hahaha, neverovatno, par sati kucanja i prepravljanja, tek trećina posla. Da teško je, najteže, zato što ne znaš, pa, gotovo ništa. Sednem za računar u pogonu, 20:30h, bol u glavi, računam, dug je dan, težak, umoran sam kao konj, daj da spucam taj prvi tekst… I onda, javim mentoru da nema ništa od toga. Slomio sam se, a samo trećina teksta u najavi… Zatvaram sve, rokovnik, gasim komp i svetlo, uključim alarm, sednem u kola i vozim do kuće, ni sam ne znam kako sam mislio da ću tako lako da završim.

Da li sam odustao?

Ulazim u kuću, nešto fino miriše iz kuhinje iako zna da ne volim da jedem kasno, dočekuje me sa osmehom, moja Jelena, a dete je već uspavano. Veče je naše. A moja prva rečenica, – Znaš, onaj Word Press, glave će nam doći, ne može ništa instant, a ja mislio…-. Ona me zagrli i kaže, -Preradio si danas, sutra ćeš, kad ustaneš, frišak k*o kupus, pa udri!-

Zaključao sam posao na kratko i odmorio se.

Danas, novi dan, nastavljam. Ne može drugačije. Mora da se počne i gura napred. Nije loše. Kucam, ide, kako sam se nadao i dobro je. Kako se osećam, paaa, mogu Vam reći da uživam dok pripremam ovaj uvodnik. Biće to dobra navika.

Dijalog. Poštujte starije.

I dalje, prvi savet našeg mentora, … Da nastavim, …

Gospodin 1 – Čekaj bre, zar nije svaršeno napisano, ako je kratko, sažeto i u centar -.

Gospodin 2 – Jeste, ali moraš da bi se optimizovao -.

Gospodin 1 – Optimizujem se svakodnevno, sa svih strana, krojim, šijem, zar moram i blog da upasujem? –

Gospodin 2 – Naravno, jesen je, duva, upaši i ne pitaj dalje, šta je to za tebe! Blog mora da se radi. –

Podigli sajt, kao pravi srbi iz Srema, preko reda…


Podigli smo sajt, kod nas sve nekako, što kažu sremci, unatraške. Prvo ritejl lanci, pa logo, prvo dete, pa brak, ups, to nije, prvo pčele, pa med, uh to je po redu… :)… Prvo sajt, pa blog… Kažu da je lep sajt, nije po modelu, nije bilo pitanja -Koliki Vam je budžet?-. Domaćinski je odrađen, radili smo ga kao za sebe. Eto toliko volimo Zlato u tegli.  Mada, u fokusu smo stavili sadržaj, a ne izgled, bez obzira na komplimente za lepotu… Ložimo se na suštinu. Drago nam je da Vam se sviđamo. Kao i sve što radimo i sajt je kvalitetan, jednostavan, pregledan i dobro opremljen. Kao i Instagram profil:

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.instagram.com/zlatoutegli/%3Fhl%3Dsr&ved=2ahUKEwiMhrWXob3zAhX4hf0HHb61BMkQjjh6BAgVEAE&usg=AOvVaw1ieIgfd5S23aAk5nH-vrHt

A di su Vaše pčele?

A pčele? One su na svom putu… Odmaraju. Jedu med. Pripremljene su za zimu. Potreban im je mir. U suštini, mir na pčelinjaku je neophodno obezbediti cele godine. Obilazim ih s vremena na vreme, samo pratim šta se dešava spolja, da li lete, da li je sve na svom mestu na pčelinjaku, košnice se do početka proleća ne diraju i ne otvaraju. Kada nismo na pčelinjaku bavimo se uglavnom obradom meda, prodajom, pripremom bloga 🙂 .

A sada iznenađenje, ono kad sam sebe iznendiš 🙂

Neverovatno, :), ljudi moji, u toku proizvodne sezone ne mogu ni da zamislim da bilo šta drugo mogu da radim sa punom snagom osim zadataka koje postavljam sebi u vezi rada na pčelinjaku. U stvari, na pčelinjaku radim punom snagom, a posle, (smeh), posle obično ne radim ništa. Kada kažem ništa, bukvalno nisam u stanju da se pokrenem i da se bavim bilo čim što zahteva pažnju, osim bezrezervne energije za Lenu, ali i ona je pod majčinom pažnjom, Jelena je fenomenalna, izuzetno su vezane, tako da ja samo sekundiram. I odmaram. Takođe, kada završim rad na pčelinjaku, u toku poslepodneva pripremam naredni dan na pčelinjaku i to je maksimum, radim samo ono što moram i ujutru i poslepodne.

Sada kada imam blogerski zadatak pred sobom, shvatam gde sam, koliko moram da se potrudim i koliko je svaki posao zahtevan, ukoliko želimo da taj posao radimo valjano, a mi samo tako hoćemo, jer se zaista bavimo svojim poslom… Znači, kucam blog, sada već to prelazi u višečasovni rad i dnevnu rutinu i srce peva, baš se radujem da u etru postoji mesto na kome će svi oni koji žele da nas upoznaju imati priliku da čitaju naša iskustva i tekstove o našem poslu i životu. Takođe, iznenađujem sam sebe ovom posvećenošću.

A zašto sajt na celu tu gužvu u glavi?Pardon, u košnici.


Zašto smo napravili sajt? Eto ga i prvo Zašto.  Potreban je brendu sajt, a i traže pčele, pašu, vodu, med, tegle, sajt :). Šalim se, radimo na dostupnosti klijentima, to je još jedan od razloga, osim potrebe. Mnogo prijatelja nas je savetovalo da se sajt mora organizovati, ali i zbog Vas koji Ste to tražili, jer ne živi ceo svet u Pazovi, Novoj, niste Vi svi na mrežama… Mogu mreže i da padnu, kao neko veče, sve nas žmarci prolazili od neizvesnosti. Sad, sajt je tu. Ne mrda. Zajedno sa nama.


Pitate, zašto je sajt potreban, onako iz ugla malog posla koji želite da pokrenete? Onako, kao preduzetnici, sadašnji ili budući, zanima Vas, pitate nas koji smo preduzeli već, zašto treba sajt? Mi volimo kada pitate, iako je normalno da se sajt ima, ponekad i nešto normalno treba pitati. Sme se pitati. Zašto da ne. Sve. Osim za vakcinalni status, to je intimno. Ovo za sajt ćemo i odgovoriti, iz našeg ugla, ništa teorijski, isključivo praktično, obzirom da radimo skoro osam godina, a sajt postavismo tek sada.

Evo i Zato, hiljadu Zato i još koje, iako je možda već rečeno ili je i očigledno…


Zato što je moderno da se ima sajt. Kao i med, pitanje mode je uvek značajno, neke stvari treba uraditi i zato što je momenat. Zato što to tako treba, kaže naš prijatelj Petar, kad se obrati Miroslavu, *Miki, to tako treba…*. Ma šta bilo. Ovo je šala, ali kao što treba imati sat, treba imati i sajt. Jedan je život i verujte neponovljivo je iskustvo podizanje sajta…

Zato što je Instagram u privatnom vlasništvu, a etar nije, e pa to je možda i najbolji povod, odnosno, možda i najbolji odgovor na pitanje Zašto, jedno najbolje Zato, Zato koje je najbolje za sve vrste sajtova kojim god poslom da se bavite, (biće i jedno ok Zato vezano za med Zlato u tegli). Dalje… Zato što želimo naš potpis u etru, dokaz da smo jedinstveni. I na sajtu. Može sajt da bude i bez potpisa, dosadan, običan, reda radi, ali ne, kod nas je i Zato što smo malo drugačiji. 🙂 Zato što ako hoćete da nas nađete, uvek znate gde smo. Iz ugla našeg posla, najbolje Zato je Zato što ćete imate ceo asortiman na jednom mestu. I cene, naravno. Nisu tajna, menjaju se cene ponekad, i to je ok, sve su na sajtu. I ok su cene, tržišne, a i slikaju kvalitet našeg rada.

Vaša pitanja i porudžbine za med


Često nas i pitate, u vezi proizvoda i načina upotrebe, znate da znamo. Verujete nam. I zato volimo da smo tu. Zbog Vas. 
Takođe, sada i bez nas možete da poručite sve što vam treba. Da Vam bude ugodno. Naravno, za sve što Vas dodatno zanima, slobodno nas kontaktirajte, zovite, tu smo kao i do sada. https://www.zlatoutegli.rs/sr/kontakt

Znamo i da je, kao i u našem pogonu, i u odnosu sa Vama postavljen određeni standard, dostupnosti, nivo komunikacije, brzine i sigurnosti isporuke željenih proizvoda… Iznad svega, navikli Ste na kvalitet pčelinjih proizvoda sa našeg pčelinjaka. Navikli smo svi zajedno na naše zlato. Sada, krećemo korak dalje. Moramo. I na to Ste navikli. Da smo najbolji. Uvek novi. Sa sopstvenom idejom. Originalni. 
Budite uz nas, tek smo počeli, poželite nam sreću…
Vaš Zlato u Tegli tim #čuvajmo’čele

Moje ruke sa ramom pčelinjeg legla

Hvala svima za čitanje. Srce ste!

Objavljeno
Kategorizovano kao Med i život

Od Miroslav Mutić

Rođen u Beogradu. Studirao u Beogradu. Toliko o Beogradu. Živi u Pazovi. Ne u Pazaru. U Pazovi, Novoj. Između Stare i Batajnice. Starim putem. Jelenin suprug. Lenin tata. Sin. Farmaceut. Pčelar. Bloguje za Zlato u tegli, u korist i čast brenda. Voli pčele. Često govori - Od koga je, dosta je. Za koga je, mnogo je -.

9 komentara

  1. Htela bih da kazem,da med „Zlato u tegli“ konzumiram vec godinu dana,jako sam zadovoljna kvalitetom,ljubaznoscu,trudom i radim ovih ljudi i svaka im cast na svemu! Prvo na kvalitetu,ukusu,ambalazi,proizvodima,a onda i ovim ljudima na obrazovanju,trudu i radu! Svaka cast i hvala na svemu i sto jos uvek postoje dobri ljudi! 😇❤❤❤

  2. Od samog pocetka vaseg takmicenja do dana danasnjeg ja saradjujem sa vama
    Vase medice su probali neurohirurzi sa klinickog centra sa vma i ribarske banje
    Sve vise mojih poznanika narucuje medice preko vas
    Pozdrav od Keti i Kraljeva

    1. Nase iskustvo je sledece:3 ture smo porucili u roku od 5 meseci i moram da kazem da kada sam pocela med da dajem detetu koje je krenulo u vrtic pre 6 meseci iskljucila sam ostale stvari za imunitet. I evo razboli se ali sve nekako lakse podnese, prodje i bez temp, bolje dise, brze izbacuje slajm i ne traje dugo kao ranije, 2, 3 dana i vec je kao nova. Nema sumnje da smo vasi stalni kupci jer stvarno smo prezadovoljni vasim proizvodima. Hvala!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.