Navike, med… novi ukus?

Zlato u tegli – Vaša dobra navika

Najava novog ukusa, stvar navike

Navike onih koji rade na televiziji ili na mrežama su da kažu, sutra objavljujemo tizer. Obično je to multimedijalni proizvod koji nečim treba da Vas do-takne 🙂 Da ne kažemo tizne, tizuje, pipne, pokrene, cimne, trzne, blicne. A cilj je da Vas obavesti o nečemu novom. Neki novi film, serija, proizvod, hotel, novi ukus Zlato u tegli. Kako god, nova navika je i da koristimo tuđice. Ma, može. Nama svejedno, volimo i tuđice. Mi u Zlato u tegli kažemo, evo najava umesto tizera, jer znamo da volite, da jedva čekate, da ste navikli, da se uvek obradujete kada radimo nešto novo. Dakle, novi ukus je spreman!

Kažu da je za stvaranje navike potreban 21 dan.

Ok, doooobro, uzmite veće pakovanje, 300g Zlato u tegli ne traje 21 dan :).

Ma ne ta navika, navika da se sezonski pojavljuju novi ukusi Zlato u tegli. Paaa, to već i jeste navika, punih 5 godina Vas, iz sezone u sezonu, iznenađujemo.

Odakle vam više snage? …Mi to vidimo drugačije.

Kod Vas uvek nešto novo. Kako to radite…

Drugi kažu, ma oni samo nešto drobe u med… Da taj med valja, ne bi mu ništa dodavali.

To se slabo prodaje…

Znate kako, mi tu situaciju vidimo drugačije.

Inovativni pristup je jedan od postulata modernog biznisa. Kod engleza imate ono – stari psi, novi trikovi.

Moramo napred. Odatle snaga. Ne volimo moranje, ali ovo je pozitivan pokret. I radi.

Razvoj se u velikom broju kompanija posmatra kao mali zakržljali deo drveta ili kao slepo crevo u čoveka. Ne treba nam, ali dobro je da je tu.

Drugi put, mi to vidimo drugačije.

Razvoj je osnovni sektor. Ciljevi se postavljaju, zacrtavaju. A planovi moraju da popločaju put ka cilju. Svaki korak je pobeda.

Verujte, tako je najbolje. *Cana stara jela ne podgreva*. Nama je intimno mnogo toga dosadno. Uvek gledamo da idemo napred… Život brzo prolazi. Neki kažu, najbolje stvari se ne menjaju. Slažemo se, ne menja se brend, volimo nečiji stil, ali brend sam po sebi mora da raste, da ide napred. Zato mi to tako… Takođe, svi ukusi koji su već postojani imaju pravo da napreduju, uvek biramo sve bolje sirovine, prilagođavamo recepte, redizajniramo etikete, to je takođe neizostavni pokret…

Domaći med. Stara dobra navika

Stara navika je da se med kupuje na proverenom mestu, kod proverenog sedokosog gospodina. Dobra navika.

Samo, da li ste proverili mesto i da li je to moguće uraditi?

I da li je gospodin dovoljno osedeo?

Nećemo se šaliti. Suština je da nam je ponekad važnije da nam neko kaže da je nešto domaće, jer se takva stvar kupuje samo kod domaćina. A da li je domaćin dao med na analizu, da li je obrisao inox astal i da li je med spakovao u novu kantu od prehrambene plastike, na oko nije nam važno. Možda zato što i ne znamo šta proizvod zahteva, ne znamo kako treba, … Ali, ako nam na pitanje da je med domaći, neko kaže, jeste, eeeeeee onda je to već nešto drugo.

Važno je da med nije iz uvoza. Važno je da je sa domaćih cvetova. Važno je da ima analizu. Da su kante nove. Da je prostor čist i sa lakoperivim površinama. VAŽNO JE, izvinite što podigosmo ton.

Domaći, iz šupe, u ajvar tegli, a pčele gladne do koske, išpricane hemijom. Bez odgovornosti. E pa to ne može!!!

Stare navike

To se tako od uvek radilo.

I šta onda? Ne može drugačije? A šta ako je potrebno? Naravno, naučiće se.

Idemo od početka.

Med se čuvao u aluminijumskim kantama. Ne valja. Zašto? Zato što je aluminijum iz kante uticao na kvalitet meda. U međuvremenu, razvoj industrije je doneo upotrebu bezbednijih metala i prehrambene plastike, tako da med je bezbedan. Metalne kašike iz tog perioda su takodje prevaziđene, slobodno jedite mediće inox escajgom iz kuhinje i bez brige.

Med ne treba zagrevati. Zašto? Pa pobićemo enzime. Uvek u mlakoj tečnosti rastopite, ne u vreo čaj, nikako, eliminišimo stare navike.

Čuvajte u frižideru. Nikad to nisam čuo. Eto, sad čujete, za sve postoji prvi put. Stabilizuje se nižom temperaturom, pogotovo polenski kristalisani medovi koji na višim temperaturama mogu doći u stanje fermentacije ukoliko se drže na toplom mestu.

Novi ukus, nove navike

Zlato u tegli postkovid specijalitet

Doprinos našeg rada na tržištu je specifičan. U eri gotovih proizvoda koji eliminišu potrebu da se nešto melje, meša, prlja i pere kod kuće, svi proizvođači koji su poželeli da pomognu i ponude specifične otklone od starih navika, našli su svoje mesto.

Mi smo u ovom poslu bili, prvi.

Danas, 5 godina kasnije, u stanju smo da zbog strukovnog obrazovanja iskoristimo najkvalitetnije prirodne sirovine sertifikovanih proizvođača – kakao, semenke, kvalitetno voće i ponudimo asortiman sirovih proizvoda koji je neponovljiv. https://www.zlatoutegli.rs/sr/o-nama

Uz to, formiramo i nove navike. Redovna upotreba pčelinjih proizvoda. Male doze, u dužem vremenskom periodu. Upotreba specifičnih rastvora propolisa. Specifično čuvanje proizvoda. Viša vredost meda u dopadljivim mešavinama. Upotreba proizvoda bez pauze u upotrebi. Originalni pokloni. Analizirane serije proizvoda, odobreni pogon za obradu meda u okviru porodičnog gazdinstva. Aktivan preduzetnički status.

Presek nam je jedinstven i neponovljiv. Najbolji.

I u proizvodnji. pčelarenje uz upotrebu bioloških sredstava u tretmanu pčela. Med na medu rodi – pčele se ne prihranjuju veštačkom hranom. Seleći pčelinjak.

O novom ukusu domaćeg meda…

Ukus je interesantan, apstraktan pojam. Mi ukus doživljavamo kao materijalizaciju misli. Sposobnost da doživljaj svedemo na nešto opipljivo.

Svi znamo za – *o ukusima se ne raspravlja*. Takođe, poznato je i to da je ta poslovica smišljena kako se ne bismo udubljivali, učili i razmišljali zašto je nešto lepo, kako ne bismo razvijali našu estetsku misao. Ukus je posebna tema, da ne raspravljamo na ovom mestu. 🙂

U našem poslu, ukus je sposobnost da kod velikog broja klijenata izazovemo senzaciju koju oni povezuju sa nazivom našeg proizvoda. Ono što je najzanimljivije je što se kreacija radi u medu.

Med je vrlo dobra baza, ukolko ga ukomponujemo onako kako volimo, a mislimo da to baš umemo da uradimo, dobija se izuzetan rezultat. Iskustvo je to već, višegodišnje, 🙂

Novi ukus je, inspirisan našim detinjstvom, banana i kakao prah. O njemu će se tek pričati. Coming soon…

Hvala Vam za čitanje.

Objavljeno
Kategorizovano kao Med i život

Od Miroslav Mutić

Rođen u Beogradu. Studirao u Beogradu. Toliko o Beogradu. Živi u Pazovi. Ne u Pazaru. U Pazovi, Novoj. Između Stare i Batajnice. Starim putem. Jelenin suprug. Lenin tata. Sin. Farmaceut. Pčelar. Bloguje za Zlato u tegli, u korist i čast brenda. Voli pčele. Često govori - Od koga je, dosta je. Za koga je, mnogo je -.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.